Alexandros Michailidis / Shutterstock.com
Sir Roger Scruton
KAKO BITI KONZERVATIVAN
- Knjiga zbog koje više nećete osećati grižu savesti zato što ste konzervativni.
- Kako biti konzervativan je manifest konzervativne misli 21. veka
- Biti konzervativan u vreme anarhista je isto što i biti mesija u vreme divljaštva.
- Posle ove knjige shvatićete da ste istinski konzervativac.
Šta znači biti konzervativac u
doba koje je toliko skeptično prema
konzervativizmu? Kako možemo
živeti u prisustvu svojih
„kanonizovanih predaka“ u vreme
kada se njihovo kulturno, versko i
političko zaveštanje tako rutinski
odbija? Uz mekani levi liberalizam
kao dominantnu silu zapadne
politike, kako konzervativci sada
mogu doprineti javnoj raspravi koja
neće biti odbačena kao čista
nostalgija?
„U ovoj izuzetno ličnoj i duhovitoj
knjizi poznati filozof Rodžer
Skruton objašnjava kako živeti
konzervativno uprkos pritiscima da
budemo drugačiji. Oslanjajući se
na sopstveno iskustvo
kontrakulturnog prisustva u javnom
životu, Skruton tvrdi da, iako bi
čovečanstvo moglo preživeti u
odsustvu konzervativnog pogleda,
sigurno ne bi procvetalo. Kako biti
konzervativan nije samo nacrt
modernog konzervativizma.
Knjiga je iskreni apel u
ime staromodnih
pristojnosti i vrednosti
koje su osnova naše
oslabljene, ali još uvek
trajne civilizacije.
Sir Rodžer Skruton je bio
jedan od najpoznatijih
engleskih pisaca i filozofa
20. i 21. veka koji je
objavio više od 50 knjiga
iz filozofije, estetike i politike.
„Oduzmite doživljaj pripadništva i osnova društvenog ugovora nestaje: društvene obaveze postaju privremene, mutne i poništive, a ideja da neko može biti pozvan da položi svoj život za grupaciju stranca počinje da se graniči s apsurdom. Štaviše, bez doživljaja pripadništva, mrtvi će ostati bez privilegija, a nerođeni, čiji su mrtvi metafizički čuvari, biće lišeni svog nasleđa.
Ako ugovor između živih ne može da se formuliše tako da mrtvi i nerođeni budu njegov deo, on postaje ugovor koji prisvaja resurse zemlje u korist njenih privremenih stanovnika.“
„Konzervativizam, međutim, predstavlja kulturu afirmacije. On se bavi stvarima koje cenimo i stvarima koje želimo da odbranimo. Svako ko razume šta je ugroženo u globalnom sukobu koji se danas razvija videće, verujem, da je nacija jedna od stvari koje moramo sačuvati.“
„Postoji neko ko je važniji od većine, a to je osoba koja se ne slaže s većinom.
Mi moramo zaštiti tu osobu. Ta osoba može postaviti pitanje koje gomila ne želi da čuje, a to pitanje je – da li je gomila u pravu? Dok se ne zaštiti opozicija, dakle, nema vrata kroz koja bi razum mogao da uđe u poslove vlade.“
„Konzervativizam se ne bavi ispravljanjem ljudske prirode ili njenim oblikovanjem prema nekakvoj koncepciji idealnog čoveka koji pravi racionalne izbore. On pokušava da razume kako društva funkcionišu i da stvori prostor koji im je potreban za uspešno funkcionisanje. Njegova polazna tačka je duboka psihologija ljudske ličnosti. Temeljnu filozofiju konzervativizma niko nikada nije bolje uhvatio od Hegela u Fenomenologiji duha, koji pokazuje kako samosvest i sloboda nastaju kada se izađe iz sebe prema drugome, kako se odnosi sukoba i dominacije prevazilaze priznavanjem međusobnih prava i dužnosti i kako tokom toga pojedinac dostiže ne samo slobodu delovanja nego i osećaj sopstvene vrednosti i vrednosti drugih.
„To ne znači da konzervativci u potpunosti sekularno pristupaju građanskom društvu. Naprotiv, oni prepoznaju da mnogo toga što cenimo vodi poreklo iz religije. Mnogi od najvažnijih konzervativnih razloga podrazumevaju pokušaj da se očuva nasleđe onoga što je utvrđeno tradicijom, a čija nam je aura dragocena čak i ako to više ne smatramo božjim darom. Otuda su konzervativci aktivni u odbrani sela od motora progresa, u očuvanju istorijskih gradova i zgrada, u odbrani oblika i ceremonija javnog života i u održavanju visoke evropske kulture. Mi zavisimo od carstva svetih stvari čak i bez nužnog verovanja u njegov transcendentalni izvor – zato nam je kultura važna.“